Slučajan susret.
Pogled i Osmeh.
Dodir i Želja.
Sirova strast!
Žeđ i Glad.
Vatra i Žar.
Zajedno, od svega, samo 
Magla i Dim.
Vreme za bekstvo iz sna.
Svetlost u mraku beše 
tek jedan pogled 
na njene varljive oči,
i jedan otkucaj
njenog lažljivog srca.
Poslednji put 
zvah je tišinom
koja je vrištala iz mene
u tuđem gradu, 
u jednoj , kišnoj, 
prolećnoj noći.
Na mokar trotoar
oprljenih krila
pada umorni noćni leptir
dok moja duša,
kap po kap 
kroz oči, napušta telo .
Dokaz ljubavi, 
pružam joj nezavršenom pesmom. 
Poslednja reč,
ostala je zamrznuta na usnama
praćena bezglasjem tuge
u poslednjem udisaju
mirisa njene kose.
Slobodu sam sakrio 
u nenapisanom stihu.
Leti, ranjena ptico...
Idi!

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)