nezreo da se okrene licem
zametak pesme razdvaja mi karlične kosti
skraćujem se i to me plaši
nestaću u jednoj tački
koja može biti zlouporebljena
nepotpunim promatranjem
/ne mogu biti tačka
u njoj su izumrli geni poeme/

uče me da budem tropska fauna
osuđujući moje krive prste
Ti si Drvo koje hoda, javio mi je hodom sna
dobri duh istrebljenog Indijanskog plemena
tren pre nego što sam sebi trebala dati ime

dok su drugi proučavali anatomiju čoveka
srce se opijalo anatomijom
misonog epiderma jedne šume

uputstvo za pravilnu upotrebu reči
uputstvo za pravilnu upotrebu tišine, uzalud poklanjam
vrteći se oko ose čudnookog lista

koga poljubi Mesec
postaće prah u večnosti
svaki poljubac može biti varka
kao i večnost
/neka neko drugi dopiše
uputstvo za pravilnu upotrebu večnosti/

Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric