TAKO MI JE GOVORILA HELENA

ne morem
in nočem
nikoli pozabiti
fragmentov pogovora z njo

slabo se spominjam
kaj sem jaz govoril njej

mislim da sem ji rekel
da je ona Helena
kar je tudi sama vedela
a to mi v tistem trenutku
niti ni zvenelo neumno

spominjam se dobro njenih besed
namenjenih meni

jaz vem kdo si
je rekla
ti si deček

sem
deček sem
sem pomislil

deček
ali starec
vseeno

a bil bi karkoli
kar bi ona želela bi bil

še veliko tega je govorila
a deček je poslušal
pomnil
in ljubil je
kot še nikogar ni
in kot nikogar ne bo

deček
ali starec
vseeno

in še dolgo
zatem ko je ona izginila
je gledal po poti
vonjal somrak
stal na dežju

sam

in ljubil je
deško
popolno
čisto

tako kakor je ni nihče
in kakor je nihče nikoli ne bo

TAKO MI JE GOVORILA HELENA

ne mogu

i neću

nikada zaboraviti

fragmente razgovora s njom

slabo se sećam

šta sam ja njoj pričao

mislim da sam joj rekao

da je ona Helena

što je i sama znala

ali to mi u tom trenutku

i nije zvučalo glupo

pamtim dobro njene reči

upućene meni

znam ja ko si ti

rekla je

ti si dečak

jesam

dečak sam

pomslio sam

dečak

ili starac

svejedno

a bio bih bilo šta

što bi ona poželela da budem

još je dosta toga govorila

a dečak je slušao

pamtio

i voleo je

kao što nikog nije

i kao što nikog neće

dečak

ili starac

svejedno

i još dugo

pošto je ona nestala

gledao je niz drum

mirisao sumrak

stajao na kiši

sam

i voleo je

dečački

potpuno

čisto

onako kako je niko nije

i kako je niko nikada neće