NEMIR
Što to muti jezera u gori
i pada poput crnih kiša u noćnoj mori,
ne da šumama da se zelene
nit’ šarenim leptirima da se šarene?!
Moji nejaki maleni ptići
ne mogu prema nebu se dići,
a zalutali smeđi medvjedići mali
u crnu duboku škrapu su pali.
Tvoje su ruke poput ruku
zmaja koji stvara zaglušujuću buku,
ubija sve ptice u gnijezdima
i sve vučiće u bijelim leglima.
Tvoje su ruke poput ruku
čudovišta koje donosi muku,
krade svjetlu svjetlinu dana,
a tamnu tamu ostavlja bez sna.
Tvoje ruke su poput ruku
nemira koji luta u prestrašenom puku
odnoseći ledenu hladnoću ledu,
a u mirnoću unosi sivi prah i kredu.
Čudovito, Katica! :-) Lepa tvoja je poema, čute, misli zaobjema ...
Lp, Sašo
Sašo, hvala ti na lijepom komentaru, a pogotovo me raduje jer dolazi s tvoje strane.
VP!
Katica
Nekaj lepega je v poeziji tej,kot vselej.
Lp
Katica, tvoja poezija me vedno nekako prebudi, tudi danes. Žalostno ampak lepo.
lp GJ
Poezija globokih misli, lahko bi se temu reklo tudi sanj, bravo!
Lep dan, romano!
Hvala vam svima na čitanju i lijepim riječima.
Puno pozdrava!
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katica Badovinac
- 18. 07. 2016 ob 12:06
- Prebrano 1975 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 255.04
- Število ocen: 10