FINA PRAŠINA
Gledam nebo boje oniksa
kao crnu rupu paradoksa
u koju polagano propadam
i pretvaram se u ledenu
lebdeću kristalnu masu
poput zalutalog kometa
iz dalekog Oortovog oblaka.
Ne, neću biti sjajni meteor
koji ostavlja svoj blještavi rep
na lapis lazulitnom nebeskom
svodu kao da najavljuje svoj
povratak na Zemlju.
Nit’ ću biti jedna od
zvijezda iz blistave Plejade
koja se modričasto prelijeva
poput Hope dijamanta
tamo negdje na samome
rubu nedokučivog svemira.
Bit ću samo neznatan plam
kao u antarktičkim tundrama
a Sunčev će me vjetar
nositi na zlatnim krilima
svemirskim bespućima
topeći moju ledenu jezgru
i, kao fina nevidljiva prašina,
postat ću prapočetak.
Jedna u nizu odličnih !!!
lp Vesna
Pesmi tvoje užitek za oči moje.
Bravo.
Lp
Vesna, Westre, vaše opaske su užitak za moje oči - hvala od srca.
Lp, :-)
Katica
Všeč mi je toliko raznolike modrine v pesmi - vendar prvoosebni p. s. ne izbere kamnov, sijaja ... ampak prah, iz katerega se (skozi padec v črno luknjo) pričenja morda novo vesolje ... zanimiva pesem, čestitke,
Ana
Draga Ana, izuzetno si me, prije svega, razveselila s analitičkim komentarom i vlastitim doživljajem moje pjesme, a onda i s uredničkim izborom u Podčrtanko.
Najljepše zahvaljujem!
Veliki pozdrav i ugodnu noć želim,
Katica
Katice, pjesma je zbilja vrh vrhova!
Prelijepa je!
Nastavi i dalje pisati ovako predobre pjesme! ;-)
Ivane, razveselio si me s komentarom i skromno obećavam da ću se barem potruditi .-)
Lp!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katica Badovinac
- 15. 07. 2016 ob 19:45
- Prebrano 3009 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 315.18
- Število ocen: 13