Sinoć se mesec crveneo

Kao pred kišu

Prosula sam svoje reči

One koje čuvam u nedrima

Poređala ih pred tebe

Nacrtala njima tajnu mapu

Onog puta kojim se dolazi

Do blaga koje je zakopao stari gusar

Do knjiga i prastarih zapisa

Ispisanih pre mog rođenja

Sinoć je kiša kamenja

Proletala kroz znak Škorpiona

I reči su popadale

Pred tvoje noge

Kao znamenje

Kao ordenje

Za stare ratnike

Ništa ti nisi razumeo

Uzimao si ih u ruke i zagledao

Veselog se srca i duše

Njima poigrao

U drugačiji redosled poređao

I mapu za povratak zauvek izgubio

Ostala sam bez reči

Sedim sama u svojoj tišini

Gluva je i teši

Iz nje neće biti povratka na tvoju stranu

Bol će po tebe doći

Jedne noći

Slične ovoj

U crvenoj kočiji meseca

Na nebu ćeš opet ugledati znamenje

Poigraće se tobom tada

Reči moje teže nego kamenje

Milena Vučković