Videla je siluetu čoveka na pločniku kako.postaje sve šira i kraća, zatom sve duža i tanja. Zatvorila je usta šakom da ne bi poviksla POMOC. Onda se trgla i pomislila: kako mogu videti osobu koja mi prilazi s ledja u obostranom obliku? Nema oči iznad, već na prednjoj strani glave. Tako zaokupljena pretpostavkama od životne važnosti, prilepila se za svesku i izgovorila,: ovo ti je zadnji put da pišeš u ludačkoj košulji.

Marina Adamović