Ja i sad mesečarim s jedne na drugu stranu ulice
I teško se budim iz svoje uspavanosti
Koju sam kao bolest navukao
Po jazbinama
Sa nedovoljno svetla
I memlom u uglovima nevidice

Snove sam pamtio bolje nego dan koji mine
I bilo mi je teže da hodam po zemlji
Nego da lebdim iznad površine

O ne!
To nije bila stvar odluke
I ne znam kako je započelo moje samoizgnanstvo

Ja sam sa zavišću gledao ljude koji žive
A sebe sam samoga dovodio u stanja
Koja liče na pijanstvo

I ne krivim ni sveta ni ljude!

Ja bih isti onakav zanesenjak bio
I da je možda sve drugo
Moglo i drugačije
Da bude

*(BELE NOĆI – sentimentalni roman iz uspomena jednog zanesenjaka – F.M.Dostojevski)

Željko Medić Žac