srećemo se u nepravilnim vremenskim razmacima
i na različitim mestima koja su jedna od drugih
udaljena jedva nekoliko stotina koraka

ali ono što je isto i što se ne menja
uvek je između tebe i mene
i uvek je unutra

ponekad se kiše spuste kao zavese
ponekad se vetrovi na ulici razbaruše
ponekad pločnik od podzemnog sunca upekne

ti se provlačiš između nepomičnih statua
između nejasnih silueta koje se kreću
u svim mogućim pravcima

i ja pomislim da si bosonoga

i vidim te tada
kako dodiruješ vrhove neizgaženih trava
i kako oko tebe buja najnevidljivija ljudska priroda

iza tebe vrhovi planina
iza tebe trgovi ispunjeni stihovima
iza tebe obale na kojima rashlađujemo stopala

a iznad mene jedna je soba
kao mali zaliv između dva oblaka
i spiralna stepeništa koja nas tamo odvode

ali mi se popnemo
i iznad toga

Željko Medić Žac