MONOLOG ( ZOVEM SE ZOE)
Pa dobro dušo u meni
Ako ti je do ćutanja
Bar reci čime sam te ucveljila
Ovaj moj razgovor s glasom razuma te plaši je li
Zaboravljaš
Da ovo između uma i mene je kratko
(pesnik i pamet su retko zajedno)
Ali potrebno mi je ponekad malo soli mudrosti
Da ne poludim sasvim
Ne brini
Neće me to na dugo odvojiti od tebe
Istopiće se moja so u vodi iz očiju
Šta misliš zašto su suze slane
To mudrost curi i ostavlja me
Jer ne mogu da podnesem ove oštre misli
Hladan je to i strašan svet
Razumom
Ne vidim zvezde kao oči svih dragih umrlih
Niti čujem cvrčke kao hor heruvima
Ni reči dragoga nisu glas Boga
I sve moje
Samo je poetska prevara
Izmirimo se Zoe
( vraćam se tebi i poeziji)
Pevaj mi o Ljubavi i Bogu
Da lakše podnesem razum
Što sumnja u sve u šta ti veruješ
Poetska dušo u meni
Ludo
Luda ljubavi moja
Laži me da lakše i živim i umrem
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 12. 05. 2016 ob 07:41
- Prebrano 590 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 103.5
- Število ocen: 3
