TEMPO ALEGRO
kao cvrčak skriven u travi
pevam
živahnim tempom julskog srca
izujedana zracima zubatog jesenjeg sunca
brujim pesmom
lakomislena
ne osećam da mrznem na prvom inju
niti uzimam za ozbiljno
što u krilima slutim početak zime
i kraj sebe
rođenoj da umrem pevajući
nek mi se ne sudi
što bez ičega čekam snegove
i ne mogu biti mudri mrav iz priče
i ćutke zbirati zalihe za letargiju i treće doba
nek mi se oprosti neprimerenost
što mi je ljubav jedina tekovina
u zbirkama poema o zbiru svih ranih ludosti
o kojim pevam pozna
čuješ li kako pevam
i čekam te
nesmirena
u žurbi rasipam stihove u etar
kao vatra poslednje varnice
praznoglava i puna nade
praznoverno verujem u poeziju
zapaliće
ugašenu iskru mene u nekome
doći će
pre nego što ode miholjsko leto
i pomru bube u travi i mojoj glavi
još jednom da zapevam duet
pre nego zaspim smirena
zasuta snegom
sama
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 10. 05. 2016 ob 07:38
- Prebrano 605 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 95.2
- Število ocen: 2
