TEMPO ALEGRO

 
 
kao cvrčak skriven u travi
pevam
živahnim tempom julskog srca
izujedana zracima zubatog jesenjeg sunca
brujim pesmom
lakomislena
ne osećam da mrznem na prvom inju
niti uzimam za ozbiljno
što u krilima slutim početak zime
i kraj sebe
 
 
rođenoj da umrem pevajući
nek mi se ne sudi
što bez ičega čekam snegove
i ne mogu biti mudri mrav iz priče
i ćutke zbirati zalihe za letargiju i treće doba
nek mi se oprosti neprimerenost
što mi je ljubav jedina tekovina
u zbirkama poema o zbiru svih ranih ludosti
o kojim pevam pozna
čuješ li kako pevam
i čekam te
 
 
nesmirena
u žurbi rasipam stihove u etar
kao vatra poslednje varnice
praznoglava i puna nade
praznoverno verujem u poeziju
zapaliće
ugašenu iskru mene u nekome
doći će
pre nego što ode miholjsko leto
i pomru bube u travi i mojoj glavi
još jednom da zapevam duet
pre nego zaspim smirena
zasuta snegom
sama
 
 

nenamiljanovic

Komentiranje je zaprto!

nenamiljanovic
Napisal/a: nenamiljanovic

Pesmi

  • 10. 05. 2016 ob 07:38
  • Prebrano 412 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 95.2
  • Število ocen: 2

Zastavica