Ovo je noć u kojoj se

Još uvek  poznajemo

Hladni nemilosrdni vetar vremena

Obriše lica kamenih bisti

Izdubi stenje, raznese prah

I veliko ništa se ruga

Zajedno sa novim jutrom

Što dozreva u krilu ove noći

U kojoj se još pomalo volimo

U kojoj se sve više mrzimo

U kojoj smo još pomalo sve

Jedno drugom

Ovo je noć u kojoj dogoreva

Ona prva zapaljena sveća

U jednom drugačijem mraku

I svetlosti odavno nema

Odnekud je došao taj talas

Doneo sumnju i slutnju

Da ništa nije nepromenljivo

I tri su slana i jedan gorak izvor

Potekli u mutnu reku krivice

Ovo je noć u kojoj

Dosoljavamo svoje rane

I čekamo da u jutro sivo

Novi zaborav svane

Milena Vučković