Ostali smo sami.

Barmen, dugih prstiju
koji zna čitati sa usana
ali nema tamnu čokoladu.

Ti, koji mi pružaš ruku
da lakše ustanem.

I ja,
kojoj žubor snage tvoje
jutra umiva.

Obećavao si mi neke nove dane
u kojima nas buđenje neće boljeti...

Obećavao i noći u kojima nas strepnja
neće buditi...

Ne, nije to bilo "od lošeg vina".

-SUBOTA je ljenčarila
u hladu starog hrasta
i sjeni mlade smokve.
Mirisala je na SAN u kome je
sve bilo moguće....

Vino je bilo dobro!

Odlazimo.

Prate nas lagano,
brod na pučini i simfonija
valovlja oko nas.

-do neke nove SUBOTE.

Emilija Vasiljević: "prstohvat sna"

Emilija Vasiljević