***
Pesme se naslanjaju jedna na drugu
I jedna preko druge se slažu
Kao isklesani blokovi
Od kamena
I to je jedina građevina
Koju sam uspeo da podignem
Na međi između života i sna
Moja kuća
Moje sklonište
Moja palata neugledna
Već u temelj
Uzidan sam i ja
Vrata mogu biti na bilo kojem stihu
Poželiš li ući
Nada nije izgubljena
Tako pravi pesnik - in nič drugače ni ... ko so krhke besede, ki jih zlaga drugo na drugo palača prebivanja, in vanjo lahko vstopiš tam, kjer te pustijo skozi - tvoje pesmi imajo mnogo vrat, čestitke,
Ana
Hvala puno Ana... dok ima tih vrata biće i poezije.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 03. 03. 2016 ob 18:48
- Prebrano 638 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 180.3
- Število ocen: 5