hajde
najluđim rečima izmislimo igru 
u kojoj nas ima od postanka do prestanka dvoje 
premostimo
prostore u kojima nas nema a hteli bismo biti:
budimo beduini što lutaju od pesme do pesme 
u potrazi za zelenim pašnjacima suve duše 
i pijmo kumis prevrelih reči 
stidljivo sakriveni 
pod šator sna u pustinjama budnosti 
pa pijani od stihova 
nazdravimo božanstvima ljubavi što se smenjuju 
mi ih ionako lako usvajamo i odbacujemo 
mnogobošci smo mi 
jer verujemo u sve što svetli oreolom 
što sami stvorimo oko nekoga

strofama
preskočimo vertikale vremena (koje nam izmiče)
poskočimo 
kao srce u grlu kad se stisne u reč što je imamo 
a ne umemo da iskažemo 
u pesmama
budimo nekome sve što mu nismo 
igrajmo (se) 
za kusur života igramo
koji se igra sa nama tačkom na bal ljubavi
i na nas 
koji znamo 
da ne znamo da pišemo