Zagrli  me najjače što možeš

Da utonem u tebe kao u reku

Protiču naše vode

I ovi sati će isteći

Grlim te

Kao obala vode koje odlaze 

Otićićeš ujutru 

Ovoliko lepote noćas ne mogu podneti

A da ne poželim da umrem

Od kapi mlake  rose što kaplje iz tebe 

Gusta kao život

I omamljujuća kao smrt

I zvezde  se pijane  u rojevima osipaju i padaju po meni

Iz tvojih dokučivih ljubavničkih  očiju

Ah kako želim da proteknem pre jutra

Pre nego što te dan otrezni od noći

I rosa postane hladna kao tvoje tuđe supružničke  oči

Ili pokajničke vode kojim ističem iz tvog ktvotoka

I iz svoje misli da je ljubav

Taj zagrljaj

U kom želim da se utopim i umrem

Od slasti i žalosti.

nenamiljanovic