(čuda postoje da ne bismo postojali mi - kao mutanti degenetike)

Neverovatno, ali jeste tačno.
Listala je književni časopis ne bi li odvukla misli daleko od onog što joj je bila preokupacija - smrt. Prva strana, druga, dalje, dalje; nije izdržala. To nije bio plač, ni groznica, više je ličilo na "grobe, otvori se!"
Na trideset osmoj stani pročitala je skraćenu biografiju pisca:
"..imao je četiri godine kada mu je ubijen otac; majka ga nije mogla čuvati sama, a bila je prostitutka i lezbejka; smestila ga je u dom, zatim, i ona - umrla." 
Ko je bio taj pesnik? Verujem da je imao na hiljade čudesnih transeksualnih tema u glavi; da, bio je gej.
Najneverovatnije je upravo to da je prihvaćena njegova lirika, ali on nije mogao naći sebe među živima. 
Svest se igra i okreće prirodu naglavačke.
Ubio se sa dvadeset godina.
Sebe ili mistiku šizofrene evolucije homosapiensa? "Svemire, svemire, pokopaj me" napisala je na trideset devetoj stranici izuzetnog časopisa.

Marina Adamović