Probudila si pesnika i ja više ne pevam u snu
I ne ljubim dragu daleku i uspavanu
Već ovako budan tebe budnu

A ti naoštri nokte na izvijenom stubu
Žigoši me zubatim krugovima
I stisnutom pesnicom
Udaraj po grudima
Kad pomisliš da ne možeš dalje
I da je tvoj jezik nerazumljiv ovome divljaku
Koji se ravna po suncu i mesecu i vidi zvezde čak i po danu

Probudila si reč i ona više neće da zaspi
I neće da ćuti sa tobom sad u istini
Već o njoj peva i o njoj govori

U nama se prepoznaju moja ljubavi
I ljubavnici koji nas nisu
Nikada upoznali
Mi ćemo još mnogo puta
U srcima drugih ponovo izgarati
Ali niko i nikada neće tako umeti ni znati
Kao u meni ti reč da probudi koja više ne misli zaspati

Željko Medić Žac