DEVETI KRUG
Noćas sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza
I padala sam spiralno i sporo
Kao ptica koju su ustrelili
( ovo ja činu dajem malo mističnosti
jer nije bila tvrđava
nego deveti sprat tvoje zgrade bez ulaza
i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke)
Kako god
Lepo je bilo biti ptica i lako je bilo umreti
I tek malo
I tek poslednji sekund je zabolelo
I šta je taj tren za godine u kojima si me boleo
Čak me nije ni zaboleo život koji odbacujem
Već smrskana nada da me nisi odbacio
Ubih je
Uverena da je kraj nadanja i kraj ljubavi
A nije
Tek deveti put će to biti
U devetom krugu pakla (gde su izdajnici)
Ako izdam ljubav i dignem ruke od tebe
Tek tada ću uspešno dići ruku na dušu
Ubijajući svoje stihove
U kojima ću lagati da sam živa
I da mi je neko drugi ljubav
Kao što danas lažem da sam mrtva
A nisam
Živim
Kao pesma o tebi koja umire poslednja
Zajedno s ljubavlju
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 13. 01. 2016 ob 15:00
- Prebrano 646 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 158.1
