ZRELO VOĆE
Ne znam da l’ je sudba, il’ je nešta drugo
krivo što nezrelost ja odbijam glatko?
Znam da moje voće zorilo je dugo,
a što dugo zori mora biti slatko.
Lep je i pupoljak posle letnje kiše –
mnogo puta sa njim stizala je sreća,
al’ tek zrela ruža opojno miriše
i njen miris dugo pamti se i seća.
Moje zrelo voće meni radost daje –
sa dugim aršinom sudba mi je meri;
zato neka moje leto dugo traje,
nek ne lupa jesen još na moje dveri.
Neka vetar nosi na sve čet’ri strane
taj opojni miris od kog srce gori,
i nek sunce voću obasjava grane
da lepo miriše i još bolje zori.
Odlična pjesma, a sigurno i ti vodiš brigu da voće lijepo dozrijeva.
"Neka vetar nosi na sve čet’ri strane
taj opojni miris od kog srce gori,"
Čestitam, Maki!
Hvala, draga Katice!
Jedna od meni dražih. Mislim da sam je najviše puta deklamovao na recitalima. Tu mi je bila nit vodilja, da sam dosta kasno počeo pisati poeziju, 32 godine star (ako ne brojimo one mladalačke, školske, koje pišu skoro svi bolji učenici). Dakle, kad je već kasno, mora biti zrelo! A nekima se sviđa, jer prepoznaju ljubavnu notu. Neka doživljava svako po svoje.
Pozdrav!
P.S. Kod ove pesme je bilo dosta komentara, ali su ispali prilikom uređivanja.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 13. 02. 2009 ob 10:35
- Prebrano 2113 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 424