Da sam imao više vremena
Danas bih ličio na one što palamude o poeziji
Dok im se ona podsmeva na jedva posećenim književnim večerima

Ali ja sam mešao malter na gradilištima
Strugao zidove po stanovima i raznosio gajbe po prodavnicama
Podmazivao mašine znatno starije od mene u novootvorenim pogonima

Prodavao sam na ulicama sve što se moglo prodati
Dok mi je krv curila iz uveta i penicilin kružio venama

Za dvadesetak godina promenio sam dvadeset adresa
Imao sam brak
Prehranjivao sam decu
I brinuo o izbeglim roditeljima

Meni su prijatelji poklanjali cipele kada dođe zima
Nekoliko patika... džempere... jaknu
A ponekad i koru hleba

Jednom sam u kofama krao ugalj sa stovarišta ne bih li se ogrejao
Jednom mi je interventna prislonila cev na glavu
Jednom su me tukli dole kod železničke
U policijskoj stanici Savski venac

Pisao sam na papirićima otkinutim sa kartonskih kutija
Na praznim kutijama cigareta dok se vraćam kući
Nakon dvanaestočasovnog radnog vremena

I bilo je još mnogo toga... ih!
Ali o tome se ne priča

Niti su moje pesme
Ikada htele da se za to zna
Jer potpuno je nevažno za čitaoca

Željko Medić Žac