iz svežnja davnašnje zlatne slame

ispod čarobnog kuhinjskog  stola

proviruju orasi uvijeni u crveni staniol

i kotrljaju se po podu mirisne narandže

nalik na  krupne zimske zvezde

žute i zvučne

od  cilika  dečjih glasova

i maminog zvonkog smeha

radosnog

kao praporci u snegu  negde napolju

iza prozora  išaranih ledenim šumama posutim injem

ili vanil šećerom što sipi kroz cediljku za čaj

po polumesecima kiflica

rumenih od vatre

i maminih zajapurenih obraza

mekih kao jastuk

kad ih pospana od slavlja taknem usnama 

mekih

kao šećerni prstići dece na mome licu

ili kao  jastuk samoće

kroz koji tonem u san o zimskoj bajci

koju pričah mojoj  od slavlja pospanoj deci

uoči davnih Božića

nenamiljanovic