Vecnost sam satkana na trnu,

sam u senci trece note ,

veceras nema kokica,

juze je kravata kukavica,

kondom laz na usnama,

visoka suma zbun kurve,

ja pucam ,

ja bodem,

ja snivam,

trcim s planetama u krug,

koji nema dno,

a o kraju da ne pricamo.

Ostrvo sam vetru,

sam u buci ulice,

nocas semafori ne rade,

olovo je samo metal,

dodata tezina u glavi,

nepotrebna poslednja misao,

spica koja lomi granje,

ja svetim,

ja putujem,

ja gorim,

odbijam se od ogledala,

koje nema dno,

a o kraju da ne pricamo.

Smrt sam nevidljivom heroju,

sam u bezmilosnom the end-u,

film veceras nije poceo,

niko nije umro...steta,

nite je uzdah ispustio na nemackom,

niti je pa riknuo ko stoka na turskom,

ja sam platno,

ja sam boja, 

ja sam krv,

krijem se u sinhronizaciji ,

koja nema dno,

ao kraju da ne pricamo.

O krajevima se ne prica,

o njima se suti,

radi iznenadjenja jebi ga,

a i radi malo romantike,

kad se na kraju vencaju,

kad se na kraju ispoubijaju,

ja sam bog,

ja sam djavo,

ja sam covek,

covek, cisto radi iznenadjenja,

koje nema kraj,

a o dnu da ne pricamo.

Davor Krstevski