Dragi moj,

Duga bi priča bila o tome kako si došao ...
U meni si skakutao,

nisam smela ni prstom mrdnuti;

rekli su:

"kako duge noge ima, na mamu"

s jasnom naznakom o kom je polu reč...

samo sam se nasmešila

i opet bila vraćena u krevet,

srećo moja  

tada sam dobro naučila da se i bez hrane

može živeti

(lude devedesete)

ali samo malo toga izdvajala sam za tebe .
Došao je trenutak kada su odlučili

da na svet izvedu carevića.

neverovatno, ali iz duge kome -

treći put od rođenja -

vratila sam se - i to s osmehom

- živa!
Ko se još sa mnom radovao? Ko?

pssst (reći ću ti s druge paralele)
Oni u belim mantijama zahvaljivali su mi

što imam tako finu telesnu građu

da im EHO uopšte ne treba,

naravno - šalili su se;

bila sam sa svih stana posmatrana...

umalo da me proglase za čudo nad čudima:

nema identičnih rezultata!

Došla je i tvoja baka,

poljubila te u čelo i rekla "znaš, zbog tebe ću preživeti"

Ja, napustila krevet,

ona legla tik do njega - ali -

da bi se srećna sa životom pozdravila...
posmatram to ovako sada
život- smrt -život -poezija
tvoja,
i posle smrti, 
ja

Marina Adamović