Još samo tlom se javlja
I među listovima trave što spi
Taj lahor u dnu kasnog dana
Izbiješ
Putem znanim
Kao lišaj na kamenu
Kao nar zreo
U tjesnacu zaborava
Nitko se ne osvrće
Za crnim gavranom
Na čelu ti, u visini
Dok blijede sni neznani
Nitko ne diše
Bez tebe
I bez mene
Kao da nema
Te povorke kosaca
Kroz trave što mru pod oštrom
Kosilicom vremena
ZAHVALJUJEM, DAVORE!
Kad su u pesmi utkane reči prirode, ne mogu ravnodušna da ostanem. U ovoj sam osetila neki mir, i ako pesma pokazuje neminovno bolno saznanje o proticanju vremena...Medjutim, govori nam i to, da sve ima svoj kraj, i svoje obnavljanje, na ovaj ili onaj način nije bitno, kada smo svesni trenutka...Neću reći bravo, to sve tvoje pesme zaslužuju...
Lp Dragana
Najljepše hvala, Dragana. Srdačno te pozdravljam,
mirko
Setna pesma o prolaznosti, ali i o onom večnom u nama - o našim snovima i nadanjima, koje si pretočio u sjajnu pesmu!
Lp Milena
Ja pa je Mirko res čudovita pesem. Čestitke.
Lp,hope
divan sažetak svevremena...
lp, Vida
Vaše javljanje s podrškom i komplimentima moje je veliko zadovoljstvo!!!
HVALA LIJEPA,
Milena,
hope,
Vida:)
urednica
Poslano:
05. 12. 2015 ob 13:36
Spremenjeno:
05. 12. 2015 ob 13:36
Pesem - spraševanje o veličini (ne)obstoja in majhnosti odhajanja - ki jo narekuje serijska kosilnica časa (domiselno!), čestitke,
Ana
Hvala, Ana, na ovim riječima, na podcrtavanju pjesme. Velika mi je čast!
Lp,
mirko
ČESTITAM, MIRKO!!!!!!!!!!
Hvala ti lijepa, draga Milena!!!
Hvala, draga Slavice!
Čestitam Mirko, tvoj povratak je vredeo, i nikad više ne pomišljaj da odeš...:-)
Lp Dragana
Hvala ti, Dragana! Srdačno te pozdravljam :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!