Na svakom spratu, iza svakog prozora živi jedan mali kosmos, jedan svet za sebe,  a svetovi kao da se ne dodiruju... Irena, mnogo sam puta posmatrala svetla na zgradama u noći... To su bili setni trenuci kada sam se osećala usamljeno među ljudima...Lepo si to napisala!

Želim ti lep i radostan (ovaj ovde kišni) poznojesenji dan

Milena

Veš Milena ostanemo v pogledu če kaj spreminjamo ali ne...še vedno gledamo

na srečne trenutke. Da je občutek dober . Bodi lepo.Hvala ti.

Lep pozdrav, Irena

Ko ne vemo kam, ko je preveč svetlobe moteče, da bolijo oči, mi bi pa samo želeli okusiti sladkost starega vina, en kozarček bi bil dovolj.

lepo in lpb

En kozarček čisto dovolj v senčni strani sobe. Hvala ti Branka.

Lep pozdrav, hope