bilo je to u Miročkoj (broj ne pamtim koji)

na spratu koji izaziva vrtoglavice (ako se ne varam drugi)

i bio je najkraći dan što je potpuno nelogično za jedan juni nešto pre dugodnevice

video sam ogromne slonove na oklopu nebeske kornjače

kako na svojim leđima u toj sobi - vasioni

veliku ravnu ploču nose

toliki je to krevet bio

i ne sećam se sada da li sam te tamo na rukama odneo

ili su nas nepregledni okeani koji zapljuskuju rubove naneli na nepoznate obale

ali znam da smo tog dana obišli svaki ugao

i da su nam glave padale u ambise

i da su se ruke držale

za nevidljivo

i tek negde pred kraj dana u kom je već bilo isuviše lepote

dok sam bio naslonjen na visoko uzdignute jastuke

ti... onako ležeći na izgužvanoj ravnici

preko mojih si grudi prošetala

svoje male stope

Željko Medić Žac