slažem već dugo pesme
trave. mnoštva latica. uvelog
lišća tvog lica, u herbarijume
nedodirljivog
bića. male istrajnosti
plamičaka, jedinih trenutaka
nežnosti. što svoje zelene tajne
utiskuju među korice
kao svetlace munja.
za pamćenja
u dane listanja. pandemonijume,
godine mraka
Neznatne reči, a tople in drage, lahko poblisnejo v trenutke življenja, ko se zdi, da je na dnu, v preddverju pekla ... intimistična in krhka pesem, ki se giblje in (varno) drsi po robu, čestitke,
Ana
Čestitam Jagoda!
slavica
Hvala, Ana, na divnom komentaru! :)
lp
Jagoda
Zahvaljujem, Slavice!
lp,
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
