NOVI SVET
Nikad mi ne bi poverovali
Da znam kako ti miriše kosa
Dok provlačiš prste kroz nju
Kad ti misao poleti na moju obalu
Kako mi se zavučeš u boru smejalicu
(onu sa desne strane nosa)
I onu brižnu na čelu kada te danima nema
Ni tebi ne bi verovali
Da u kafani sedim na praznoj stolici
Preko koje obavezno prebaciš ruku
Ni kako u mraku dugo gledaš
I loviš moj glas u vetra jauku
Što ulicom raznosi stare novine
Daću jednom oglas „traži se...“
Da pronađem naše izgubljeno vreme
I nadoknadim tebe i mene
Među gomilom sveta izgubljene
Jer nikada nam neće poverovati
da smo dve zvezde rođene
u tvom i mom oku
jedna u drugu zaljubljene
Ni mi ne verujemo
Koliko smo se strašno plašili
Da smo se i u ovom životu
Za neki minut il možda metar promašili
Nikad, nikad nam neće verovati
Kako smo do sreće oboje porasli
U trenu u kom smo se prepoznali i našli
Od tada bledi ova tama
Praskozorje jednog novog sveta
Rađa se negde duboko
Duboko u nama…
Poslano:
18. 11. 2015 ob 08:11
Spremenjeno:
18. 11. 2015 ob 08:11
Milena, lepo si napisala. Če tema bledi,
potem so srečni,svetli dnevi še pred nami.
Daješ,veliko.
Lep pozdrav, hope
Divno Milena. Da, samo ljubav može roditi Čovjeka.
slavica
Irena, kad se zaljubimo sve je svetlost :) Hvala ti!
Lp Milena
Slavice, hvala na komentaru... Srećna jesam jer poznajem Ljude koje je ljubav iznedrila :)
Lp Milena
Dragi Mirko, uvek kažem da me bolje čitaš od mene same... Hvala veliko na ovom komentaru... Novi svetovi su u nama...
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 18. 11. 2015 ob 01:33
- Prebrano 757 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 354.14
- Število ocen: 15