Raširene ruke
Okačeni stihovi
neznanog vremena
prepredaju priče neba
koje nas je jednom
voljelo
mazilo
milovalo
pazilo
a onda spustilo
u tamni let
oko svjetlosne
ose postojanosti
ispunjeni strahovima
pred nepoznanicom
letimo li
ili padamo
mi braća i sestre
počeli smo
lebdeće završetke
ispruženih ruku
uvlačiti u sebe
rasti sebičnošću
ponorom
nad kojim visimo
još samo
na nitima boga
svoje smo porezali
kao pticama krila
Strahotno, apokaliptično, le kam drvi človeštvo...odlična pesem, Vida.
Lp A
Hvala Andrejka - le kam drvi človeštvo... kompleksno pitanje
na koje je teško dati odgovor. Starom mudrošću i najnovijim znanstvenim
dokazima (DNA) » jedan je u svima i svi su u jednom« , cijelo čovječanstvo je
jedan Veliki život! Svi znamo (samo često zaboravljamo) što se
događa s nama kao jedinkama, kada smo u nedostatku ljubavi sebični, procjepljeni,
odcjepljeni…
Lp, Vida
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: vida
- 12. 11. 2015 ob 09:52
- Prebrano 833 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 360.9