MOJA ULICA
U mojoj ulici još lišća ima
od posečenog stoletnog hrasta
slomljenih grana osušene breze
i vetra
vetra koji me umara
koji se ruga
i baca prašinu u lice.
Ima i Sunca
ali nekog dalekog
onog koje ne greje
već zimu u kosti uvlači
i stvara oko srca
neke nove strahove
od budućih dana.
U moju ulicu
nikad ne stiže proleće
jer ima neka rampa začarana
i čudni vozovi kraj nje jezde
sa kraja na kraj beskraja
vukući mračne terete
preko trulih šina.
Ako dođeš u moju ulicu
ne znam kako ćeš me pronaći
kad gomila bršljana skriva
moje poslednje sklonište
a trnovi venci
svuda se viju u krug
i nikad ne cvetaju.
Možda ti ova pesma
jedini pokaže put
a ljubav, vera i nada
otvore masivna vrata
ali požuri, hitaj
život je tako kratak
da ne bude prekasno
i uzalud.
Ovu sam sjajnu pjesmu negdje pročitala i prožela me. Zadivljena sam tvojim pjesmama, Biljana
lp,
Murtulica
Hvala Murtulice! Pesma je postavljena i na Očaravanju, tako da si je verovatno tamo i videla! Pravi je užitak dotaći nečije srce svojom pisanom reči...hvala ti za taj osećaj!
Lp.
Biljana
Pesma je sjajna i na Očaravanju je dobila odlične kritike!!!Ja sam imala zadovoljstvo da je među prvima čitam i znala sam odmah da je ovo jedna odlična, sjajna, blistava pesma!!! Drago mi je zbog toga... Sada znam da UMEM da osetim i prepoznam prava pesnička dela!!!
Lp Milena
Nisem presenečena, treba je čutit in Ljubica je to tko neskončno lepo izpisala
kot slikar ko razlaga o Svoji ulici. A ne gre mimo ČESTITKE BILJANA,V POEZIJI ŽIVLJENJA.
Lepo Martinovo
hope
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Biljana Gavrilović
- 09. 11. 2015 ob 01:02
- Prebrano 678 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 279.37
- Število ocen: 14