POEZIJA PROZE
Znam šta jeste pesma i velika ljubav u njoj
I posramljena sam
Jer
Mislila sam da umem da pevam
I da umem da te volim
Da je zaista tako
Napisala bih uzvišeni sonet o tebi
Ukrasila bih te
Girlandama najlepših prideva i odlikovala
Crnom ružom i ružičastom podvezicom
Poetska vojvotkinja bila bih
Da umem bolje (da pevam i volim)
Ovo prozaično
Sigurno nije pesma (verovatno ni ljubav)
Jednostavna kao zemlja ili so
Ni nadimak ljubavni za tebe nemam
Samo ti ime izgovaram
I puna mi ga pluća i usta kad te zovem
Kako Boga dozivam i prozivam
Kad mu se molim
Ili kad ga psujem
I kad mi se odazoveš običnim glasom
A čujem te kao sva zvona sveta
I sve molitve
Ni tada ne znam da li je to ljubav
Ili zaboravljena pobožnost kojoj se vraćam
To
Što sama postajem pesma bez reči tada
I nemam potrebu da stihove pišem
Kad samo drhtim
Kao da ću umreti od milja
Samo drhtim
Živa
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 05. 11. 2015 ob 09:57
- Prebrano 589 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 170.6
- Število ocen: 7
