G R U D NJ A Č A (freska požude)
U grudnjaču belu kao sneg, kao morska pena,
stavila je šaku crnih ribizli,
u čvor zavezala
i jagodicama klizila kroz belinu nežne grudnjače
koja je poprimila bordo boju – boju krvi zaklanog vola.
Sve jače i jače je stezala,
dok je šiktao sok oporog i opojnog mirisa,
I prskao po njenoj kratkoj haljinici,
po nogama raskoračenim oko kofice
i polako klizio niz butine...
Zatim je svojim belim dugim prstima
strasno tražila nezgnječene ribizle i jako stiskala
da preuzme sav nektar iz grudnjače...
Muljala, muljala...kao grožđe u muljači...
Kad je sve bilo gotovo
raširila je grudnjaču i halapljivo pronalazila
majušne ribizle odolele muljanju
i požudno ih stavljala
u prazninu svojih bordo usta.
Samo još malo da oseti jačinu soka
-karmin boje sa svojih prstiju -
zažmurila je
i jezikom nežno obliznula.
Zvala se Atuara.
Kći zanosa.
Pesma spada u refleksivnu poetiku i lep je primer tog pravca. Ono što stalno gušimo u sebi, erotičnost kao najdublji izraz našeg bića, Dragana je izrazila na vrlo suptilan način brišući veštaku granicu između nas i prirode. Pokazati radovanje i slast življenja jeste najviši stepen Života. Ova pesma na posredan način razbija okoštalu laž i izveštačenu sliku morala i moralisanja.
I postavlja na tron radost življenja.
Hvala Željko na tako nesebičnom komentaru ove moje pesme...Ganuta sam baš...
Lp Dragana
Dragana, pjesma mi se izuzetno dopala. Hajde da ne kvarim Mikailov odličan osvrt, ostaću ovaj put bez riječi. Da, moram te pozdraviti i rado reći: Čitamo se!
Lijep pozdrav:)
Mirko,
dozvoli mi da i ja ostanem bez reči.Mislim da će ovo ćutanje, mnogo više da nam kaže, kad imamo moć da osećamo...:-)
Lp Dragana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 28. 10. 2015 ob 18:38
- Prebrano 748 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 338.7
- Število ocen: 14