DALEKE VATRE
Pre dosta godina,
izlazio sam iz jedne priče,
negde krajem decembra,
ili početkom januara,
ne sećam se tačno,
sećam se samo
da je bilo hladno,
da je padao sneg
i da sam se vraćao
nekim noćnim vozom.
Putovao sam satima,
u potpunoj tišini,
sa razbarušenim mislima
kojih se takođe ne sećam,
sećam se samo
da se te zime zaledio Dunav,
da su kraj prozora
promicali neki tamni krajolici
i da me na povratku
niko nije čekao.
U jedan mah mi se učinilo
da sam na zamagljenom oknu
spazio odaz njenog lika,
kojeg se, naravno, ne sećam,
sećam se samo
da sam joj
u dugim jesenjim večerima
čitao Tenisona,
da mi je pravila kafu
sa ukusom cimeta
i portugalskog badema,
i da je jednom bila moja.
Ostatka putovanja
sećam se nejasno,
kao kroz nekakvu tešku maglu.
Sećam se samo
da je sneg padao sve jače,
dok je voz ulazio u grad...
Sjećanja na neko drugo vrijeme, neke drage ljude. Griju nas neke davne vatre pred još jednu zimu... Divni stihovi.
slavica
Ono vrijeme koje ostaje u nama pjesnici znaju tako lijepo i dobro u stihove pretočiti. Vjeruj mi k'o bratu da pjesmu ne čitam drugi, pa treći put ako nije izuzetno uspjela... Kao ova!
Sjajno!
Lp,
mirko
Spominjanje je v tej pesmi, se zdi, namerno nejasno, megličasto in šibko, kar ustvarja posebno atmosfero pesmi. Kako šibki so spomini na čas, okolje ... in kako pomembne so majhne podrobnosti iz naših življenj (kot branje in kava). (Raz)svetlitve v megličastem vsakdanjiku ... čestitke,
Ana
Hvala na divnom osvrtu, Ana.
Uvek, hteli mi to, ili ne - sećanja ostaju...
Pozdrav iz Novog Sada, Milen
Zahvaljujem Slavici i Mirku, mojim prijateljima i sjajnim pesnicima, na njihovim komentarima.
Lp, Milen
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 28. 10. 2015 ob 15:53
- Prebrano 769 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 521.55
- Število ocen: 18