Gore duše naših predaka,

trepere, savijaju se,svetlucaju,

htele bi nešto da nam kažu...

Dok ih snene oči gledaju

htele bi da nam se predaju

da nas pecnu plamenom vrelim...

Osvestite se ljudi,

još te živi, uvek veseli bili

što nismo sa vama, vi niste krivi...

Gori nešto u nama

dok se svetlost po sveći prelama

pucketa pored maslinova grana...

Zenice se šire

duše šetaju preko nevidljivog mosta

u plamenu sveće, u plamenu oka...

Smeh se tamo negde daleko ori

duše suve šetaju po gori

grči se plamen

ispod rebra

sablja probada!

Dragana Andric