NOĆ
Kad mokri šetači
noćnih smjena
pred jutro
skrnave našu klupu
što još po nama miriše
a mi šutimo,
kad kopni naše vrijeme
i umor sve je veći
a oguglala mećava zavija
i prekriva
rastočene misli
i nevidljivo sutra,
kad više ne razgovaramo
ni šutnjom
bdijući noću
svatko svoju samoću,
pitam se:
što bi još
zaboljeti moglo,
izmamiti suzu,
zaustaviti dah.
Slavica, dobra pesem, zelo mi je všeč.
Lp, Lea
Hvala Lea, veseli me da ti se sviđa.
slavica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: saraivor
- 27. 10. 2015 ob 07:21
- Prebrano 1680 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 432.02
- Število ocen: 18