imaš običaj da osmatraš prostor

i to uvek iz nekog svog ugla

sa neke stolice ili fotelje na koju si sela

sve dok ne osetiš da od svih mesta koja na svetu postoje

ti u tom trenutku treba da budeš baš tu i nigde... nigde drugde

i dok čekam da se to desi

dodirujem ti lice

i kolena

i ruke

i ramena

i gledam te u oči kao što se gleda u izlazeće sunce

u toj sobi

na ovom svetu nenaviknutu

u kom si od svih... moje najveće čuđenje

Željko Medić Žac