NE BRINI
Nemoj se brinuti za mene. Ljubav koju sa sobom nosim i darujem ovom svetu ogromna je i meni nije teret. Tako je Bog hteo. Za to sam rođena.
Dok sam bila mlađa, često sam se pitala da li je snaga koju imam dar ili kazna? Sada znam da je dar i ma kako glupo izgledalo i neshvatljivo, koliko god da sam u životu propatila u nemogućnosti da umanjim silinu kojom raspolažem, taj vulkan u meni čuvao me je od kukavica ali i od sopstvenih strahova, pomagao mi je da ludo jurišam na njih, da ih pogledam u oči i ne pobegnem.
Bila sam tužno dete i ta tuga me nikada nije napustila. Ne volim je, ali sam naučila da je nosim kao omiljenu duksericu u kojoj se osećam komotno. Ovaj svet nikada nije za mene bio mesto na kome ću pustiti korenje, ovo sunce nije sunce ispod kog ću klijati, listati i rađati. Svesno sam se toga odrekla, tovareći sebi na leđa još jedan krst – krst strahovite samoće od koje se ledi krv u žilama. Sama sam birala.
Ne brini za mene. Pogledaj moj osmeh. Sasvim sama sam ga sebi na usne nacrtala.
To je moj znak. Takvu me pamti. Po osmehu me pamti. Suze ionako nećeš nikada videti.
Ne želim da ti moja ljubav bude teret, da te moja snaga plaši, da te moja tuga grize, da te moja sreća boli.
Samo mi dopusti da te malo volim i pravi se da to ne primećuješ...
Poslano:
24. 10. 2015 ob 20:35
Spremenjeno:
24. 10. 2015 ob 20:37
"Ovaj svet nikada nije za mene bio mesto na kome ću pustiti korenje" je misao koju su neki intelektualci odaslali... podijelili. Ali primaoci k'o primaoci. Plitki su kovali svoje plitke teorije, za sebe. I ostale su irelevantne za misleće...
....................
"Samo mi dopusti da te malo volim i pravi se da to ne primećuješ..." To "MALO" podrazumijeva vrijeme, ali o njemu se u redovima iznad govori na način koji izaziva zabrinutost!!! Zabrinutost kao odgovor na metaforu???
.................
Lijepe večernje sate podijeli s najdražima, draga Pjesnikinjo.
.....................
Mirko, ljudi se plaše velike, prevelike, silne ljubavi... Od toga pobegnu glavom bez obzira... Treba biti hrabar za veliku ljubav... Zato, "MALO"...Da se ne preplaši, da ne pobegne... neka ostane u naznakama... :)
Lp Milena
Milena, dolgo si napisala in veliko o ljubezni in prav je tako.
Ona je edina ki nas žene naprej in ona je pustolovščina, ki se ji srečno predajamo.
Ni pesem samo za moški spol,ampak za vsakogar ki ima in si upa priznat tudi srce.
Spomnem se da so pred časom znanstveniki odkrili celo da ima srce spomin,
seveda niso izpodbijali, kdo bi pa le....Pa drži. V njem so naše rane in naša sreča. Bodi lepo.
Lp, hope
Dratga Hope, ni pored moje najbolje želje i volje neka srca ljubavlju se ne daju otopiti :) . Veliko ti hvala što si pročitala moj skromni uradak i što ti se dopala moja "crtica"...
Da, naučnici su potvrdili ono što pesnici odavno znaju - sećanja se beleže na srcu i tu ostaju zapisana dok god je čovek živ... a mi "požurimo da jedemo na travi, dok trava nije počela da jede nas" kao što to Prever reče :) ...
Veliko HVALA i veeeeliiiiiiki i srdačan pozdrav
Milena
Za usamljenike nema lijepih večeri. Jedna polovica živi i funkcionira kako-tako, druga je usamljena. Uvijek. Beskraja bol iščitava se iz ovog teksta više nego li je to oda ljubavi. Razočaranje bez mogućnosti pomilovanja onih koji su ga prouzročili. Dirnuo me ovaj tekst duboko. U moju vlastitu tugu.
slavica
Slavice, nema pomilovanja, jer smo sami izmireni sa sudbinom i njenim naumom...
Hvala veliko i od srca na ovom komentaru!
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 24. 10. 2015 ob 19:49
- Prebrano 843 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 262.06
- Število ocen: 15