JAVOR

Bila jednom jedna Kata
sedamdeset i osam je godina imala
i živjela u svom malom stanu u prizemlju.
Bila je to zgrada jedna od dvadesetak njih
a između travnjaci
ugaženi dječjim igrama.
Zvala je ona gradsku službu za uređenje okoliša
i tražila da joj pod balkonom zasade drvo.
Dodijavala im nekoliko proljeća
nekoliko jeseni.
Zasadili oni javor.
Da ju skinu s vrata.
Zasadili šest javora, na svakom travnjaku jedan.  
Ali, samo njezin rastao.
Zalijevala ga
hranila nekim kuglicama
pred zimu stavljala oko njega slamu.
Popodne bi sjedila na balkončiću i štrikala 
pogledavajući često svoje drvo.
I javor rastao divnih šarenih listova,
najveći od svih posađenih.
Jedne jeseni preselila Kata dom.
U kolicima.
Često je gnjavila kćer da ju odveze 
da vidi kako njezin javor.
Kći ju je vozila kad je mogla.
Čujem da žali što nije češće.

saraivor

Duško Babić

Poslano:
22. 10. 2015 ob 20:44

Čestitke za ovo nesvakidašnje pjesnikovanje. Poezija kakvu volim.

lp s Jadrana,

Duško

Zastavica

saraivor

Poslano:
22. 10. 2015 ob 21:53

Hvala puno Duško!

Pozdrav

slavica

Zastavica

Lea199

Poslano:
24. 10. 2015 ob 15:23

To pesem sem že komentirala, zame je čudovita.

Všeč so mi take vsebine. Globoko se me je dotaknila. Hvala zanjo!

Lp, Lea

Zastavica

saraivor

Poslano:
24. 10. 2015 ob 15:37

 Lea zahvaljujem ti iz dubine srca.

slavica

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

saraivor
Napisal/a: saraivor

Pesmi

  • 22. 10. 2015 ob 08:51
  • Prebrano 634 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 197.74
  • Število ocen: 10

Zastavica