Dame i gospodo

Dragi gosti

Uskoro će fajront

Popili smo šta smo popili

Prolili smo šta smo prolili

Vreme je da se vratimo kući

Ili da sledimo mesec žut

Idemo

Gasim svetlo prvi put

Kada ste počeli da dolazite

Stazom kroz polje

Ova je drumska kafana

Bila mlada i čista

Čekala sam vas

Sa belom keceljom na vratima

Radovala se svakom gostu

Služila donosila i odnosila

Čaše pune vaših pesama

Što su se caklile poput rubina

Poput smaragda

Na ogrlici neke kraljevske visosti

Slušala sam vas sa zanosom

Kovala u bogove

Vi ste bili dragi gosti

Ostavljali ste mi bakšiš

Posle svake ture poezije

Ja mu se radovala više

Od zarade koju dobih

Prvi put ste mi svetlo ugasili

Da biste one zlotvore spasili

Što su mi  pesme plašili

Uši ste mi voskom zapušili

Da biste mi suze osušili

One prve gorke i pune soli

Ugasili ste svetlo prvi put

Kada sam u mraku progledala

Idemo dame, idemo gospodo

Završite svoje iće i piće

Još susreta naših biće

Gasim svetlo drugi put

Kada ste mi drugi put ugasili svetlo

Kafana je bila na dobrom glasu

Radili smo punom parom

Uvek se tražila i stolica više

Dobrodošao pod naš krov

Bio je svaki gost nov

Čudno sam progledala

Na desno oko

U njemu je slutnja rasla duboko

Levo je bolje progledalo

Za razne tajne ono je znalo

Usta su uvek bila nema

Na njima osmeh u duši lom

Reših jednom da bude po mom

U buci, žagoru rekla sam glasno

Da vaše slike ja vidim jasno

Zaigrani sobom bili ste gluvi

Ugasili ste svetlo drugi put

Zaćutala sam onaj počasni minut

U mraku ste me  plašili pričama strašnim

A ja sam tek onda prestala da se plašim

Povukla sam se tiho u svoj kut

Kada ste ugasili svetlo drugi put

Stolovi su prazni

Čaše su oprane

Možete ostati i dalje tu

Kafanu će već neko preuzeti

Ja noćas oblačim svoj novi kaput

Kupila sam ga za ovo putovanje

Srešćemo se negde usput

U nekoj tuđoj kafani

Gospodo i dame moje poštovanje

Laku noć vam želim

Fajront je

Ja gasim svetlo treći put

Milena Vučković