od naše škole ostala su ona četiri stepenika

na mestu gde je nekad bio ulaz

i tu se popnem

i uđem u otvoreni prostor na kojem sad ne stoji ništa

a onda

začuje se vriska

neka se deca gurkaju i zadirkivaju

ko je kome rekao da nekoga voli

ko se kome sviđa i nekome je simpatija

neki se dečaci prave važni

i jedna se postidi devojčica

a onda čujem kako zazvoni ono zvono

nasuprot ulaza u razred treći

levo od zbornice

ali čas ne počinje

i ne pojavljuje se niko od učitelja

i zamukne vriska i nestanu sva ta deca

i opet sam sam ispod otvorenog neba

na mestu gde je nekad bila škola

i na kojem sada nema ništa

samo ona četiri stepenika

a iza nas su ratovi i ljubavi i kontinenti

iza nas su udžbenici istorije

koja nam se desila

i šta da kažemo našoj deci

i deci naše dece

nego da smo i mi jednom bili deca

Željko Medić Žac