Noćas su suze bele pahulje duše,

što za kraj ne znaju,

svakim danom novi oblik otkrivaju,

o novom carstvu snivaju...

Postojiš, kad voliš te pahulje bele

lete kao balerine po nebu

nahrane neku smrznutu zebu,

poprave slomljeno krilo nekom galebu.

I pusti sad ove nebulozne reči

što žele da ti čežnju prenesu,

da ti svu tugu odnesu

da te na Mon Blan uznesu!

Tamo na vrhuncu dragi,

gde je bela stena,

gde blata nema

voli te jedna žena!

Dragana Andric