Nije ti kriv On,
što te ne volim!
Ti sluzi odvratna!
Što smrdiš i lepiš za sebe

ogavnošću i silom svojom!
Bujna ti je mašta,
kamo sreće da je sve tako,
ti argumenti tvoji satkani od aluzija,

mlakih dokaza i tračeva!
Da je tako,
podnela bih te lakše,
ne bih marila što me saplićeš!
Rugaš mi se:
"Neće te,neće..."
Likuješ!?
Misleći pobedio si!
"Pokidao sam joj most,
sve spone..."
Eto ti pesma,
mrzeo si me
jer te nema u nijednoj,
evo ti pesma,
evo ti mržnja,
gadjenje,
čemer i sav jad!
Učini uslugu sebi,
izadji iz moga sveta,
ja sam zvezda,
tvoje me blato
ne može ukaljati,
predaleka sam ti
uvek bila,
do neshvaćenih visina!
Gadjao si me kamenjem,
jednom ti umalo nije uspelo,
da me skineš sa svoda života!
Crve što gmižeš,
sada me samo gledaj!

Stella de la Cruz