Povsod med nami so ti tvoji omenjeni zasledovalci, ki s svojo kritiko uničujejo duhovno stanje literatov, čeprav se v svoji pozitivni globini sramujejo svojih na zunaj izrečenih načel. Tako je od nekdaj in tako bo vnaprej.Vedno so bile in bodo barijere med človeštvom, ker nosimo v sebi vsak svoj negativni, nevoščljivi nos, ki se vtika v vsa še tako čustvena razpoloženja, na vseh poljih od genijalnih stvaritev, pa do navadnega sosedskega prerekanja. Biti sam svoj v razmišljanju in delovanju in ne pasti v podrejen položaj je edini našin ohranjevanja identitete sebe kot posameznika, posebno če čutiš v sebi tisto energijo, ki te oživlja in osrečuje.Zato je ljubezen tako važna substanca, ki povezuje in nagrajuje vse, ki doživijo to toplo občutje v obliki povezanosti dveh živih bitij , pa do literata, ki je v svojem pojmovanju napisal remek delo. Za njega je to izliv ljubezni preko poezije do sveta.

Ne bodi v svojih pesniških izletih v odstopanju, ker si s svojo zakladnico besed in hkrati svojevrstnim razmišljanjem prava na pravem mestu kot predstavnica močne , čustvene prave romantične žene poželenja.Tomi

Lijepo rečeno:   "...progonitelji /neke vrste/ uništavaju duhovno stanje  pisca..."

Slobodan sam dodati da se pri tom korisno sjetiti da istina ne može biti uništena, te da i vrijednost ostaje vrijednost!

Lp,

Mirko

Odlično! :) Bravo! A da ih ima - ima.

lp, slavica

Tomi,

meni nedostaju reči da ti se zahvalim na svakoj tvojoj pohvali i na ogromnoj podršci...Moje duhovno stanje ne mogu uništiti, jer jednostavno ne postoje u mom svetu, niti ih se moje pesme plaše... Vreme i čitaoci jedini su književni sud koji priznajem! I kome se do zemlje klanjam! Jednom je neko pametniji od mene u šali rekao da su književni kritičari zapravo propali pesnici... i naravno, kao u svakoj šali u ovom zaključku mnogo je istine... Ali, ovde se ne radi o objektivnoj književnoj kritici, jer objektivna književna kritika je kritika onog koji sam ne piše i ne objavljuje svoja dela... Ovde je reč o vrlo subjektivnom napadu na moje pesme, tj. na mene, jer verovatno pogađam nečiju sujetu koja je enormna i bolesna... Izdržaćemo i pesme i ja :)

Lp Milena

Mirko,

ako sam u životu naučila nešto - to je da istina kad tad ispliva na površinu, kad -tad na videlo dana izroni prava vrednost... to je jednostavno prirodni zakon... Do tada, ostaje mi da se borim, oružjem koje sada već pristojno koristim, a koje jedino imam - rečju!!! Od sveg srca ti se zahvaljujem na svakoj lepoj reči, na svakom ohrabrenju koje si mi dao, jer... koliko god me ovakvi postupci pogađaju u smislu razočarenja u ljudsko, ono ljudsko koje bi trebalo postojati u svakom od nas, toliko (i još više) me tvoje divne reči podignu i daju mi nadu da još ima dobrih ljudi na ovom svetu!!! Zato, Čoveče, Pesniče - od sveg ti srca hvala!!!

Lp Milena

Slavice, uvek se setim Vaše rečenice - da se potpiše jer ne ujedate... Ni ja! I smatram da bi trebalo potpisivati iz više razloga : potpisivanjem bi taj neko stao iza svojih reči, ja bih dobila mogućnost da se zahvalim i (možda) uočim greške koje pravim, a kritika bi se smatrala DOBRONAMERNOM i DOBRODOŠLOM... Ovako, to je samo nečija zavist, ljubomora i iznad svega verovatno ambicija da se pošto-poto bude VELIKI...

Od srca Vam hvala na komentaru!!

Lp Milena