***
kad već nema dana
i ovaj plamen
sveće
u rukama mi gasne
prepuštam se noći
kao požar
ugašen
što još uvek tinja
i ljubi drveće
u mukama
ni reči nisu jasne
svetlost je uslišena
molitva bilja
valja poći
valja biti spašen
ili skriven
ostati u korenjima
dugo te nisam čitala, i godi mi kratkoćom stiha uhvaćen trenutak...
lp
Ljubi
Pozz... Ljubice... drago mi je da se i na ovim stranicama srećemo!
Pesem vidim tudi kot prispodobo izgorevanja - se je žrtvovati za svetlobo nujno, pogumno ali je bolje ostati skrit v koreninah? Pesem nudi tudi lepo sliko ugašajočega ognja / dneva / življenja / svetlobe in premišljevanja o tem. Brez svetlobe ne bi vedeli za temo, komplementarnost je gibalo sveta. Čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 30. 09. 2015 ob 21:13
- Prebrano 740 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 200.92
- Število ocen: 9