_{Uvek kad me neko pita da li sam ozbiljna,
odgovorim brzo i potvrdno.
Ne sećam se da li sam ikada sa sobom
o tome razgovarala.
Ako jesam,
verovatno sam postajala sve ozbiljnija.
Znam da se sada ne pitam.
Jedino to garantujem;
oh, i još nešto:
tvrdim da se ne može drugačije definisati.
Kao devojčica,
maštala sam o letu kroz vasionu.
Ne šalim se.
Mašta nije izmišljanje
kako nemoguće učiniti dešavanjem iz
crtanih filmova.
Mašta je preokupacija
koja je je Teslu dovela do trona.
I Ajnštajna.
Dakle, maštah.
Šta je mašta učinila sa mnom?
Puno.
Držala me je za grlo
dok prizemno nisam rekla
"Ja ga mrzim" i odletela do
neba.
Ubrzo,
pala sam u najgušće blato.
Blato mašta da sam zvezda.}

Marina Adamović