Bio je hladni Novembar,
njegov vrhunac,

četrnaesti po redu.
Bio je zadnji dan u nedelji,
tačnije Nedelja
kada je Igra počela,
zakazanim susretom,

edukativne konotacije,
sa naizgled bezazlenim pristojnim namerama,
koje su se završile spontanim, bludnim sledom okolnosti,

unapred smišljenim,
sa alibijem Pristojnosti,
za vrlo nepristojne,
snažne nalete strasti,
duge po nekoliko sati,
iza zatvorenih vrata,
u mračnoj tajni,
a osvetljenoj sobi,
kako ne bi slučajno
propustili ijedan prizor
našeg stapanja

u vrtloglavo uživanje!
Odredili smo i pravila,
odmah na početku.
Takodje i definiciju igre.
Pravila su bila:
-nema zaljubljivanja,
-vezivanja,
-ljubomore.
A definicija je bila isključivo sadržana na telesnim emocijama,svaka druga bi značila da se igra završava.
Voleli smo našu igru,
igrali je s vremena na vreme,
ni previše često,
da ne preraste u opsesiju,
ni previše retko da ne izadjemo iz karaktera igre...
Držali smo se čvrsto pravila,
opominjući jedno drugo,
kad osetimo tektonski nalet romantike!
Pretnju koja ruši sklad neobaveznog.
Sećaš se...?
Prvi si glasno prekršio pravila rekavši:
"Emocije su mi plafon,volim te!Eto,rekao sam!"
Iako sam ja prva,ćutke i to po završetku prvog početka ove sulude igre,ali ti to nisi znao,
bila sam odličan igrač.
Odgovorila sam: "I ja tebe volim..."
Tako lako,kao da je to "volim" kiseonik,
preka potreba da se udahne i izdahne !
Bilo je to neočekivano,
kao detetu koje je u stomaku,
ušuškano plodovom vodom,
a rodjenjem ga sačeka soba ispunjena kiseonikom.
To mu u prvi mah stvori strah,šok,paniku,a onda neopisiv osećaj zadovoljstva!
Znao si da se ne trebaš bojati,
iako su pravila prekršena...
Iako smo oboje izgubili u istom trenutku,
a bili istovremeni pobednici,nad svim onim ludačkim,posesivnim i sebičnim ljubavima...
Srušili su nam Igru drugi,
i sada smo odrasli...
Prestari za revanš,
a premali
da otpijemo tu nikad provrelu kafu!

Stella de la Cruz