MODRI SE NOĆ
Modra je noć...
Mesec je mudri smešak Neba,
koje sve zna...
Imeđu ponoći i jutra
otvaraš grobove u svojoj duši...
Pokopana sam svuda
po tim grobovima...
Tražiš moj leš
i gle!
Evo me - avet tvoje ljubavi
ponovo se ruga!
Krstovi na koje me razapinješ
još krvavi stoje.
Lomače na kojima me spaljuješ
još se žare.
Kosti i pepeo moje ljubavi
razbacane leže naokolo,
a ja mrtva živim u toj grobnici
tvoje duše.
Avet vezana lancem teških misli...
Između ponoći i zore
mrtva te pohodim
mrtva ti govorim
mrtva te ljubim
i preklinjem
kopljem od gloga probodi mi srce,
da se u nekom modrom danu
opet za tebe rodim...
Mesec je, evo, samo mudri smešak Neba
Modri se noć...
Briljantno!
Veliki pozdrav, Milena, i zahvalnost što poklanjaš ovakva djela na čitanje i vrhunski užitak (!!!)
Bravo Milena!!
Lp, Igor
Mirko, Igore najlepše hvala za komentare i pohvale... Svi mi imamo svoje aveti :)... Da nije njih...
Lp Milena
izvrsno opisan, poznat mi, tjeskobni trenutak duše na dnu - jako mi se sviđa!
lp
Draga Vida,
hvala najlepše na sjajnom komentaru! Na sreću, svane jutro, ponovo se rodi duša :)
Lp Milena
Jako dobro!!!
Lp
Murtulica
Hvala najlepše!!!!
lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 11. 09. 2015 ob 10:22
- Prebrano 807 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 268.01
- Število ocen: 15