TEATAR APSURDA
Nisam se snašla u ovoj predstavi (o ljubavi):
Ovo je trebalo da bude jednočinka za dvoje
Bez sudaranja i padanja na sceni za troje
Potkačena poezijom
Saplitala sam se i padala na prazne reči
A ipak
Verovala sam da je ovo ozbiljan komad
(Za tebe koliko i za mene)
U sezoni Poslednje Velike Ljubavi
Tvoja i moja završna predstava
Koja isključuje improvizacije i lak ton
Ali
Pogrešio je Režiser Život
Ja sam tragetkinja
Stvorena za velike role i velike ljubavi
Daleko od kabaretskih lakrdija
I poetskih lagarija
Izviždana od poezije
Izlazim iz ovoga
Da ne gledam svoj fijasko:
Tebe sa njom
U komadu koju ne možeš igrati sa mnom
I sebe kao posrćem po poeziji
I prosjačim joj krupne reči
Za još jedan sitan čin sa tobom
U ulozi
Koju ne mogu izneti
Prekidam svoju predstavu o sebi sa tobom
Pomozi mi
Ne traži me više
Ako si voleo bar moje pesme o tebi
Ne pravi od mene fantoma iz opere
Koji se vraća i vraća teatru koji ga je ubio
Pusti
Da i sa tobom i sa pisanjem prekinem
Barem u ovoj pesmi…
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 10. 09. 2015 ob 12:27
- Prebrano 579 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 109.22
