Poslednji je dan leta (tačnije noć),
i sjebana sam sasvim,
(u pokušaju pisanja pesme),
evo,
palim desetu cigaretu i nalivam treće vino,
polupijana kao lake žene
( noćas sam lakša i jadnija i od najjeftinije
mogla bih se p(r)odati za jedno ubeđivanje da sam Žena
tebi prokletniče )…
Bože
pa ja sam u rasulu
trebalo bi ovo izbrisati i ispovraćati se
i spavati
spavati …
...ipak još jedan pokušaj :
idemo lirsko dramski (i damski),
(bravo za mene, evo rimujem! )
dakle,
odlazi ( i ostavlja me) “dugo toplo leto”
i setna sam zbog nadolazeće jeseni
jer, već od sutra “jesen u meni caruje”…

Kakva sam ja jebena beda od pesnika!
Pa ja kradem tekstove trećerazrednih songova…
i naslove jeftinih serija…
i tebe oženjenog sam krala…

Fuj
kakva odvratna patetika je ovo “iskreno” pljuvanje po sebi
i ovo ljigavo “priznavanje greha”,
evo,
već kočijaški psujem
i tebe i četiri godine (leta) “grešne” ljubavi sa tobom
čuješ li kako promuklo vičem :
nosi se dođavola već jednom iz mojih misli
ti pičko jedna prevrtljiva
i nosi sve ovo pokradeno iz tuđih pesama
ja nisam plagijator ni života ni poezije
kad sam već plagirala sebe kao tvoju ljubav
čak i ovaj pijani plač sada :
ovo je samo zbog “lošeg vina”
ne zbog leta života koje me ostavlja ostarelu
i ne za tobom poslednji julski moj
ne za tobom
leta Gospodnjeg (moga) poslednjeg.

nenamiljanovic